Ёл’ Минесота, ама лена мея потора. Чо потора–Ал’ Дол Пуџен. У нисика ама макяҥ. ¡До ендала́! Аюна, на люче лумите, лаху енмако сугани сғои теми.
Чо сугани теми лена сғоj, ниёту гоми доли теми. Чо теми–Ал’ Сугани Tеми–лаба дрома, ниёту гоми таѯи фули теми. Гоми теми ал ини и саҁи, до Ал’ Суган Tеми ал слеми и ути, ложи! Џафи да, заниш капи ладимиҥ чо теми. Пасизби, аѯмаизби, тушизби, букасизби, Наглаѯизби. Не зан наш лаху. У теми сика чемяҥ и низан капяҥ.
До ама зан, не ан покатуҥ тому, паш шум не зимуҥ жиғат. Ал’ Щё Ладе, бугробуҥ Ал’ Кајни ёл коломбия щен, алпашуҥ шуми кајнискёциш. Шум ан Ал’ Дол Пуџен ануҥ ащамо. Шуф що смоџа, и шуф саҥуҥ падо.
Шум енануҥ шус хота, и енцокуҥ дуғез, и шуф енанюҥ пладо. Криғуҥ. Чо аюна лена. Шум ан пашуҥ ёно уто пондумако. Шум чемуҥ микукға. Ленаде дела шум заҥтомуҥ, ёлек цокяҥ. Ѯадо газмуҥ ёлек и Ал’ Щё Ладе жиғуҥ. Шум паш пладуҥ aюна.
До ама лена зан, шем енпокатеҥ. Ал’ Мишо Аҥѯо анзе анеҥ чо щен, до Ал’ Щё Ладе енан теми. Са шеф теми, шем аҥѯеҥ, оѱағеҥ “¡Дуј! Ал’ Щё Ладе! Кузама!”. Шем ѱянёҥ. “Кузама. Тушус. Не пашус…”. Ал’ Щё ладе пашуҥ. Ис којға, шем ан шум капеҥ гахано механо. Чемуҥ, конту чануҥ.
Ѯадо енѯадяҥ. До енса, шуф теми, ѯадо не ануҥ шуса балка. Ал’ Щё ладе чануҥ теми, до поѯо щода, феро бул баду ал миџан и солара лумаҥ.
У шум Ёл’ Али ентешулуҥ. сём гома aяняҥ де тем пуџен. Лиҥяҥ. Е Ёл’ Али лиҥуҥ “¡доя!”. Контуҥ “Аѯәни теми, да?”. У Ал’ Ще Ладе “накасум да.” нампуҥ. Шум лиҥуҥ “¿Ту лаху, ғаҥ?”. Ёл’ Али Линуҥ “Щама цок, ә ина, и зан оѱағуҥ, теми ан ёл’ Макка госиҥ чаза. Әс мазе огеле, до әс чо”. Ал’ Щё Ладе нифоҥу не лиҥуҥ ғаҥ, шум лаху, шум зимуҥ тому.
Сём дала́ ащамо енчаняҥ, дала́ сём ентешуляҥ мика дома. Нис жиға кара, сём енпладяҥ.
Чо аюна лена, Ал’ Щё Ладе алаюняҥ, шум юлуҥ меаро. Чо енкануҥ миә, и чо миә добуҥ шум.
Ал’ Ще Ладе ленапоюҥ, паш хоцуҥ маеро. Са маеро ануҥ дома , чо маә и пашуҥ. Паш маеро не юлщҥ сёс талфиш, џафи сём не андобяҥ.
Малдана Алара. Сём контя енчаняҥ теми. Сугано ѯадо контиу не тамосуҥ сём. Сеф теме ёғде. Чо камене ёғде ина. ¿Ёғде суди́? Са пасяҥ ёғде, чо ганасиме тюсеҥ. Са сисяҥ, ёғде којғеҥ. До дала́, сёф темо агло енюляҥ сугану спаѯю. Спаѯю госуҥ люча лума. Контяҥ, паш чо сём лена даѯа.
Ал’ Щё Ладе ленапоюҥ, до феро нипрониме. Спраѯю лумуҥ гуха люча. Шум чануҥ дала́ юлуҥ сугана чаба. Са шум чемуҥ чо чаба, енлумаҥ. Чо лумаҥ, алгаҥѯаҥ, дала́ чо ёнаҥ Ал’ Ще Ладе. Ал’ Щя Даѯа енганасимаҥ алгазма алмаә. Шам аҁаҥ, шасе пуне и шаси танзми меяҥ, шаси ироф канаҥ, еншас макала, шася́ алгяш дощаҥ.
На лумите, еншаф наш теми. Ал’ Щя Даѯа агла юлаҥ теми. Чанаҥ теми. До дала́ маеро де алкашу поџуҥ бискуҥ шам. Ал’ Щя Даѯа аҥѯаҥ дала́ маеро чемуҥ шам. Е лиҥуҥ маеро “Та упашас, идо ә ис та пашум Ал’ Ма́здаме” Шана аҥоф, шам лиҥаҥ “¿Ам и таҥ ту?”. Маеро ис намаю оѱағуҥ: “Ә та.”
Ал’ Щё Ладе ленапоюҥ. Ел’ Али госуҥ шум, идо Ал’ Щё Ладе којғуҥ на томуҥ панон. Шум не ан чо аюнаюла лиҥиҥ Ел’ Али.
Малсена Алара. Теми лена нигухо. Поѯа ецаҥ мада щоѯа, и ѯадо мадуҥ феро до не ануҥ теми, и тем камен оня́ модяҥ сём. Феро енкануҥ латаѯа люча и маеряш наюляҥ. Сеня́ Маеряш аняҥ чемяҥ сём. Маеро ан Ал’ Щё Ладе лиҥаҥ “¡НЕ УПАШАМ!”. Ан поѯо анаҥѯаҥ Шум.
Малсена аюна. Феро лена таѯо, ѯадо не, и ама не хоца. Не куде, и не баху, и не аѯмая лам лаху. Камениш мугли аламиҥ. Ёл’ Али догануҥ юлуҥ Ал’ Щя Даѯа. Лиҥуҥ “Дуё, Ту гаханус слема–”. Лиҥаҥ “Я не тушам, ту линус”. Сём контяҥ.
Дала́ лена лаху, сугану спаѯю. Таба спаѯя чазота уто, и тому. Дала́ маеряш гаҥѯяҥ и почяҥ няхо. Ал’ Щя Даѯа и Ёл’ Али којғяҥ буспладяҥ.
Ал’ Щё ладе на ленапояҥ спаѯю. Нилуму спаѯю жафа юла. Ёл’ Али ладу алпоюҥ и сём пасяҥ. Пасяҥ дала́ тешуляҥ, гаханяҥ меаро. Чо сики баҥи. Дала́ миә којғуҥ и чемяҥ Ал’ Щё Ладе. Ёл’ Али що трафа, џафи не начемуҥ.
На миә лена гаме маде даме. ¿Лена Ал’ Ма́здаме? Лаху на феро томи крағиш. На ащамо туга. Шум ан пасуҥ шам. Лиҥаҥ “Кузама́м, не пашам”. Лиҥуҥ “¿Е ан лиҥас та–таҥ?.”. Шум оню юлуҥ, лаху маеро. Шаф капуҥ шус олен и ан напашаҥ спаѯю. Заҥтомуҥ.
Ал’ Щя Даѯа енанам спаѯю и миә ёнуҥ. Баҥи којғиҥ и сём тешуляҥ трафа. Сём ладимя́ҥ аглу спаѯю. Ёл’ Али ланюҥ и камекғу аглуҥ. Темоде агло алжиға, лена феро, лена алсмази. Шаф пладаҥ спаѯю.
Лена не юнаюла–Ал’ Щя Даѯа маѯа енпладаҥ. Алпояҥ дела ганасим. Оняҥ теми. Шаф дантәс, тешулаҥ чазота. Теми лиҥиҥ “Лаху нищама алгға”. Наш анаҥ спаѯю.
Ал’ Щя Даѯа наш енанаҥ смоџа. Ан смоџаҥ Ал’ Оня Криға щен. Шас туша капта паш канискёциш. Анаҥ гроб дуғез, чо канискёца паш пасеҥ шам. Ал’ Кане Ёғде лиҥеҥ “¡дуј, Анас! Тас ёциш паш хондиҥ та.”